Preuzeto sa jednog foruma...(jebiga kad sam dosao u situaciju da se pravdam odakle nabavljam slike i kopiram tekstove)...
“Brigadas Amarillas”-а (Жуте Бригаде – ФК Кадиз)
Прича о Бригадама почиње тамо негде касних 70-их,када су момци из школе Сан Фелипе Неријем одлучили да оснују навијачку групу око које би се окупили верни навијачи Кадиза.На сва та догађања утицала је појава енглеских хулигана,односно појава ултра покрета у Италији.Одлука је пала,а сличне навијачке групе су почеле да се формирају у самом Кадизу.Прво језгро Бригада оформљено је 1980 године.
Ове мале навијачке групације биле су смештене испод торња олимпијског стадиона ''Carranza'' где се појављује и прва застава на огради ''Напред Кадиз''.Почињу да се израђују и остале заставе,а навијачи мотивишу тим на начин који град Кадиз досад још није видео.
Тифози су тих година направили неколико бакљада и кореографија што је утицало на пораст броја чланова,мада не у оној размери колико се очекивало.Следеће године навијачка група мења име у ''Barra Ultra'' и под тим именом путује у Хуелву,Маирену,Севиљу...итд.Почео је да се ствара и навијачки фонд за следећу годину,што је било и очекивано с обзиром на то да су гостовања изискивала доста новца,па се морао наћи начин како би путовања у други град била што приступачнија за џеп обичног навијача.
Оно што треба напоменути је да су се тих првих година појавиле слике са нашег стадиона на насловним странама новина,где су били смештени тифози иза ударне заставе.Одлазак на утакмице је био сталан извор забаве,а кампања коју смо водили требала је да подстакне даљи успон фудбалског клуба и пробој до прве лиге.Наравно навијачка група је поврх свега испољавала мржњу према челницима ФК Севиља као и према њеним навијачима.
У сезони 1982 окачена је чувена застава ''Brigadas Amarillas'' на јужној трибини чија је израда изфинансирана на основу прикупљених празних боца пива.Назив ''Жута Бригада'' је осмишљен по угледу на италијанску навијачку групу из Вероне ''Brigate Gialoblu''.С обзиром на то да би превод био и сувише дугачак,одустало се од назива ''Плаво-жута бригада'',тако да је у називу остало само ''Жута бригада'' – ''Brigadas Amarillas''.
На овој застави још увек је постојао размак између речи,који је требао да буде попуњен црвеном звездом,али људи код којих смо израдили заставу нису се усуђивали да је ставе,јер су веровали да смо били део политичке организације G.R.A.P.O.,левичарске групе која се борила против система.
Од најранијих дана оно што је карактерисало идентитет групе био је лик Че Геваре,који се налазио на заставама навијача Кадиза.Сви оснивачи навијачке групе били су присталице левих идеологија и припадници радничке класе.Ове карактеристике су задржане све до данас.
Исте године (а ради се о 1982) забележен је пораст чланова прве екипе што се види и на фотографијама навијачке групе.Организована су гостовања у Севиљи и Малаги,где су се догодили и први инциденти.То је био сам почетак ултра покрета у држави,а експанзија се такође дешава у целом свету.
У тим првим годинама па све до 1987,догодила су се многа расељавања што је имало утицаја и на тифозе.Број чланова у навијачкој групи је почео да расте свакодневно,на трибинама је било тифоза различитих националности и боје коже,што је била последица имиграције.Име Бригаде постаје аутентично и више нико није равнодушан у самом граду.Ван фудбалских догађања чланови групе су били радно ангажовани на бродоградилишту,а било је ту и јако образованих људи.Међу самим члановима подстицане су идеје о радикалној борби што је условљавало многе инциденте након утакмица како код куће тако и у гостима.
У сезони 1987 управа клуба почиње са ангажовањем људи из приватних безбедносних фирми,који имају задатак да се инфилтрирају у Бригаде и спрече евентуалне инциденте.Ово су биле тешке године са много инцидената,где су се туче између навијача и обезбеђења нон стоп дешавале како на самом стадиону тако и ван њега.
Број чланова се смањио за неких 20-30 људи услед хапшења,мада су упркос томе навијачи били јединствени.Видевши да никако не могу да се обрачунају са нама,оставили су нас на миру.Ми као група смо издали саопшетење да упркос свему нећемо престати да бодримо свој тим,а заплењен нам је и први навијачки билтен,чувени ''Ultra Cadiz'' који је пар година касније поново почео да излази.
Године 1990 ствари су се промениле.Нови људи долазе у групу,момци који виде фудбал на неки други начин,а заједно са њима достиже се и врхунац кроз огроман број чланова,кроз акције итд...На утакмице почиње да се долази све редовније,које постају празник за ФК Кадиз.Атмосфера на стадиону постаје феноменална.
У тим годинама је потребно истаћи незаборавне утакмице плеј-офа и касније оних у првој лиги против Малаге,Сарагосе,Ваљадолида,Барселоне...где је Жута Бригада оставила свој траг и иза себе многе ултра групе,а ФК Кадиз је придобио симпатије из целога света.
Након ових успешних година за клуб,долазе црни дани.Клуб испада у нижи ранг такмичења (2.лига),а затим у 2.Б лигу следеће сезоне.Без обзира на све недаће навијачка група наставља да функционише,навијачи остају верни клубу,праве се и даље кореографије,а сама група већ има доста искустава иза себе.Та година је била година борбе која нас је ујединила као целину.Организовали смо демонстрације у више наврата,исписивали графите,бодрили Кадиз и били уз њега.Ставили смо јасно до знања бизнисменима без скрупула (Gil,Grupo Zita…) да ћемо се супротставити сваком покушају гашења фудбалског клуба.
Упркос томе што је тим био прикован за дно 2.Б лиге,Бригада је давала све од себе,напредовавши више него икад.Аутобуси приликом гостовања су били препуни.Путовало се у Тарагон,Барселону,Амурио,Мадрид...Укратко,све лоше што се десило није оставило последице на групу која је пратила клуб свуда,не пропустивши нити један минут утакмице.
И на крају клуб се помера са дна 2.Б лиге у спектакуларној сезони где Бригада не само да бодри момке на сваком кораку,већ путује на свако гостовање у великом броју.У тренуцима успона клуба важно је нагласити да смо имали стварно фантастична гостовања : 4000 тифоза у Барселони,1000 у Логроњу,2500 Лас Палмас...То су велики успеси с обзиром да су дотична места јако удаљена од нашег града.
После сваке победе у граду су организоване прославе које су трајале по три дана.То није ништа чудно с обзиром да је клуб прошао кроз девет година патње,које ниједан навијач не би пожелео.Тих девет година су учиниле да стекнемо искуство,а то је био прави тест за нас као групу.
Постоји безброј анегдота везаних за Бригаде и верујем да не би имали довољно простора све да их наведемо.Све о свему ово је прича о историји групе,кроз коју је прошло мноштво људи.Иако је ово само један мали траг о нашој групи,важно је да буде записано све оно око чега смо се трудили свих ових година.
Живела слобода,живео Кадиз!