Blue Union Belgrade

1938. - Umro je srpski pisac cincarskog porekla Branislav Nu?ić, najveći srpski komediograf, član Srpske kraljevske akademije, koji je briljantno naslikao srpsku provinciju pod dinastijom Obrenovića i Beograd s početka 20. veka i između dva svetska rata. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata je radio u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Pri?tini. Bio je dramaturg i upravnik pozori?ta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Kao mladić je 1887. osuđen na dve godine zatvora zbog satirične pesme "Dva raba". Učestvovao je kao dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a u Prvom svetskom ratu je pre?ao sa srpskom vojskom preko Albanije. Darovit portretista i pisac sa veoma razvijenim smislom za pozori?nu scenu i njene zakone, o?tro je zapa?ao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao - od op?tinskog pisara do poslanika i ministra. Njegova dela suvereno su vladala repertoarom srpskih pozori?ta između dva rata, a i sada su dosta igrana kod nas i u svetu. Dela: komedije "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "O?alo?ćena porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Svet", "Uje?", "Mister dolar", pripovetke i romani "Pripovetke jednog kaplara", "Ramazanske večeri", "Op?tinsko dete", "Ben-Akiba", "Autobiografija", tragedije "Knez Ivo od Semberije", "Had?i-Loja", "Nahod", drame "Tako je moralo biti", "Jesenja ki?a", "Pučina", "Iza bo?jih leđa".

1916. - Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da sti?u jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije koje su posle mesec dana pe?ačenja preko albanskih gudura početkom januara dospele do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate saveznički brodovi. Saveznička flota nije se pojavila i pe?ačenje je nastavljeno ka 160 kilometara udaljenoj Valoni, du? močvarnog primorja, pa su mnogi umrli slomljeni bole?ću i umorom. Do aprila je na Krf prebačeno oko 140.000 srpskih vojnika.

1841. - Kina je ustupila ostrvo Hong Kong Velikoj Britaniji.

1876. - U Cetinju je odr?ana prva konferencija Crvenog krsta Crne Gore, osnovanog posle izbijanja Hercegovačkog ustanka protiv Turaka.

1916. - Umro je srpski tipografski radnik Nedeljko Čabrinović, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda, ?to su Austro-Ugarska i Nemačka iskoristile da započnu Prvi svetski rat. Čabrinović - koji je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu, oko 60 kilometara severno od Praga - bacio je na Ferdinandov automobil bombu koja je proma?ila cilj, ali je potom nadvojvodu (i nenamerno njegovu suprugu Sofiju) hicima iz revolvera usmrtio gimnazijalac Gavrilo Princip. Punoletni atentatori, učitelji Veljko Čubrilović i Danilo Ilić, osuđeni su na smrt i obe?eni, a maloletni Princip, Čabrinović i gimnazijalac Trifko Grabe? osuđeni su na robiju na kojoj su umrli ne dočekav?i ratni poraz i raspad Austro-Ugarske.

1921. - Umro je srpski vojvoda ?ivojin Mi?ić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj ?koli u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj ?koli, a na Vojnoj akademiji u Beogradu predavao je od 1898. do 1904. strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspe?no je komandovao bataljonom, zatim odredom, istakav?i se izuzetnom hrabro?ću. Bataljonom je komandovao i u srpsko-turskom ratu 1885, a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspolo?en prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog vojno-političke situacije posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine, aktiviran je 1909. na zahtev načelnika Glavnog general?taba vojvode Radomira Putnika i postavljen za njegovog pomoćnika. U Prvom balkanskom ratu pokazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslu?nijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. Na sopstvenu molbu, u Prvom svetskom ratu je 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen za komandanta Prve armije koja je zapala u veoma te?ku situaciju. Povrativ?i joj poljuljani moral, uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe. Kolubarska bitka, u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarske agresorske trupe, jedinstven je primer u istoriji ratova da se armija kojoj je predviđan brzi slom za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i neprijatelju nanese uni?tavajući poraz, zbog čega se i sada izučava na vojnim akademijama ?irom sveta. Za briljantnu strategiju kojom je tada nadmudrio austrougarsku komandu unapređen je u čin vojvode. Prilikom povlačenja srpske vojske 1915, operacije Prve armije znatno su pomogle srpskoj Vrhovnoj komandi da osujeti plan opkoljavanja srpske vojske, koji je pripremio nemački feldmar?al August fon Makenzen. Kao načelnik ?taba Vrhovne komande srpske vojske, rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom uraganskom ofanzivom srpske vojske, odlučujuće doprinev?i odbacivanju zahteva savezničke komande da Prva armija pod komandom Petra Bojovića obustavi napredovanje jer se odvojila od glavnine savezničkih snaga na rizičnu udaljenost od 200 kilometara. Napisao je vi?e vojnih dela, uključujući "Strategiju", izdatu 1907.

1945. - Umro je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918, ali je u gradu kojem je doneo slobodu sahranjen bez ikakvih počasti. Kao pitomac Artiljerijske ?kole, učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabro?ću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. je kao načelnik ?taba Prve armije izuzetno doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske polo?aje na Rajčanskom ridu, ?to je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio ?abac, a du?nost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915, s neuporedivo slabijim snagama ih je sprečio da prodru na Kosovo, ?to je - uz potporu crnogorske vojske s drugog boka - omogućilo odstupanje srpske armije preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik ?taba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o ?irini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoru?ala Bugare, produ?ila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je ju?no od Ni?a bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd.

1945. - Frenk Delano Ruzvelt inaugurisan je za američkog predsednika po četvrti put.

1948. - Pripadnik polufa?ističke organizacije Hindu Mahasbaha, izvr?io je atentat na Mahatmu Gandija, indijskog političara i nacionalnog vođu.

1996. - Jaser Arafat izabran je za predsednika Palestinskog narodnog veća osvojiv?i 88,1 procenata glasova, čime je postao prvi demokratski izabran lider Palestinaca.

1990. prekinuta 14. redovna godisnja sednica Saveza Komunista Jugoslavije tako sto su nezadovoljni delegati iz SR Slovenije napustili salu Skupstine SFR Jugoslavije, nezadovoljni jer se nije doslo do resenja kljucnih pitanja. Za njima su iz sitih razloga izasli i delegati iz SR Hrvatske.
Nedugo zatim prestaje da postoji i Savez Komunista Jugoslavije.

Danasnji datum se nezvanicno uzima kao datum raspada SFRJ !

Izvor : JA...(setio sam se)...

PS.

14. Redovna sednica SKJ je bila prenosena LIVE na TV-u...sok za sve gledaoce...

PPS.

Toga proleca pocele su barikade na Plitvicama i malo potom sirom Krajine ...dogadjaji koji su usledili jos uvek se prepricavaju u teskim pijanstvima onih koji su ostali bez bliznjih, onih koji su ostali bez domova i onih koji su ostali sa posledicama na telu i u glavama...

20.januar

1834.
prosečna godi?nja plata vi?ih činovnika subotičke administracije, iznosila je 265 forinti. Najveću platu je imao katolički ?upnik - 1,000 forinti, međutim, on je bio obavezan izdr?avatii svoje kapelane. Prosek plata ni?ih slu?benika iznosio je 58 forinti.

1265 - Први пут сазван енглески парламент.
1841 - Завршен Први опијумски рат Велике Британије и Кине. Кина приморана да Британцима плати ратну одштету и препусти им Хонг Конг.
1876 - На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе.
1921 - Умро српски војвода Живојин Мишић, један од најбољих српских војсковођа, војни писац и професор на Војној академији. Као командант Прве армије командовао операцијама у Колубарској бици, другој великој победи Срба над аустроугарском војском у Првом светском рату.
1945 - Умро српски војвода Петар Бојовић

1984. - Umro je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od jedne minute, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928.

ogodilo se na dana?nji dan - 21. januar

1677. - U Bostonu je iza?la prva publikacija iz oblasti medicine u SAD. Bio je to članak o malim boginjama.

1799. - Edvard D?ener (Edward Jenner) predstavio je vakcinu protiv malih boginja.

1861. - Rođen je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetničke ?kole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj ?koli u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih dr?avnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i vi?e javnih spomenika - Kosovskim junacima u Kru?evcu, Milo?u Obrenoviću u Po?arevcu, Josifu Pančiću i vojvodi ?ivojinu Mi?iću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.

1922. - U ?vajcarskoj je odr?ana prva trka u slalomu.

1924. - Umro je Vladimir Iljič Lenjin, vođa Oktobarske revolucije i organizator sovjetske dr?ave, dosledni nastavljač dela Marksa i Engelsa.

1957. - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji se najvi?e inspirisao srpskom narodnom muzikom. Zavr?io je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih ?kola "Stanković" i "Mokranjac" u Beogradu, kapelnik Narodnog pozori?ta, ?ef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik "Muzičkog glasnika". Dela: muzika za komade ("Aj?a", "Ko?tana", "Dorćolska posla", "Kosovska tragedija"), opere "Zulumćar", "?enidba Janković Stojana (nedovr?ena), orkestarski "Skerco d-mol".

1976. - Sa londonskog aerodroma Hitrou (Heathrow) i aerodroma Orli (Orly) u Parizu, u isto vreme su poleteli prvi konkordi namenjeni prevozu putnika. Let iz Londona bio je upućen u Bahrein, a let iz Pariza u Rio de ?eneiro. Novi tip aviona leteo je prosečnom brzinom od 1.350 milja na sat i skratio je vreme puta za polovinu.

1977. - U Italiji je legalizovan abortus.

1987. - Album grupe Bee Gees "Saturday Night Fever" zauzeo je prvo mesto top-lista i tu se zadr?ao naredne 24 nedelje.

1990. - D?on Mekinro postao je prvi teniser u istoriji Australijan opena koji je izbačen sa turnira zbog izliva gneva i kletvi koje je upućivao zvaničnicima na turniru.

1793 - На гиљотини погубљен француски краљ Луј XVI.

1942 - Мађарски фашисти у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.

1993 - Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација.

1941 - Рођен шпански оперски певач Пласидо Доминго. Дебитовао 1966. у Мексику и врло брзо стекао репутацију једног од највећих тенора у другој половини XX века.

Pre godinu dana odrzan veliki beogradski koncert grupe R.I.M...
Momci iz benda izjavili: ''Beogradska publika je izvanredna,sem onog pijanog majmuna sto je stojao kao upecan i shikanirao ljude oko sebe...''

R.I.P. 8)

Danas je takodje godina dana od kada mi je Maza ispricao poslednji vic a danas sam sprecen da cujem nove jer idem kod iskolacenka

...nista ne brini marmo trudicu se da zapamtim bar neki pa da ti prepricam...

josh malo o Lenjinu...

Obeležena godišnjica Lenjinove smrti
Subota, 21. januar 2006. 15:34

Polaganjem cveća i venaca kod Lenjinovog mauzoleja na Crvenom trgu, nekoliko desetina članova Komunističke partije Rusije obeležilo je danas 82. godišnjicu smrti vodje boljševičke revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.

Ruski komunisti su na Crveni trg došli bez obzira na izuzetno nisku temperaturu, koja u Moskvi iznosi 25 stepeni Celzijusovih ispod nule, a najavili su i da će slično postupiti širom Rusije u mestima u kojima je Lenjin živeo i radio.

Na Crvenom trgu smešteno je balzamovano telo Lenjina a, prema predstavniku Mauzoleja Alekseju Abramova, svake sedmice naučnici dva puta sprovode odgovarajuću proceduru očuvanja njegovog tela.
Primenom posebne tehnologije ruski naučnici uspeli su da očuvaju čak i crte i boju Lenjinovog lica, što starim Egipćanima nije uspelo, a Abramov ocenjuje da u neizmenjenom stanju telo može da bude sačuvano još nekoliko vekova.

Lenjin je rodjen 1870. godine u Uljanovsku, a kao nastavljač misli Karla Marksa i Fridriha Engelsa jedan je od ideologa komunizma i socijalizma.
Umro je 21. januara 1924 u Gorkom, a sahranjen 27. januara u Moskvi.

1440 - Рођен Иван III Васиљевић, велики кнез московски.
1863 - У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског.
1894 - умро песник Војислав Илић, који се сматра оснивачем модерне српске лирике и творцем веристичког израза.
1941 - италијанске снаге у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде.
1973 - у удесу јорданског „боинга 707“ са муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.