Geografija

svakakve priče...
User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Azrael wrote:Kad je proradio vulkan Laki na Islandu 1783 od gladi umrlo 20% Islandjana,posto je lava doticnog vulkana unistilo useve :lol:
I shold be so lacky...
a tada ih je bilo 20 000 max...ako ih je danas 300 iljade...
naravno sve poshtovanje zrtvama...
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Azrael wrote:Da li ste znali da je prosecna visina kopna 760 m.U Evropi je 340 m,u Aziji 960 Africi 750,S.Amerika 720...Najvece ostrvo je Grenland 2,1 milion km2 a zatim idu Borneo,Madagaskar,Bafinova zemlja.Najveca dubina okeana je Marjanska potolina u Pacifiku.
e ovo je stvr zanimljivo...
Aktivirao se Azro...hvala...
a najveci vrh Danske je ako me secanje dobro sluzi 132 m... :)
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Azrael wrote:Sad malo o pecinama.Najveca pecina je Mammoth flint ridge cave u SAD.Duzina je 556,5 km.U Evropi je Helloh u Svajcarskoj 184 km.Kod nas je to pecina nad Vrazjim firovima kod Bijelog Polja 10,5 km. Sto se vodopada tice najveci ji endzelov vodopad na Orinoku u Venecueli 1054m.Posle njega je Tugela u Africi 933m...
kada budemo isli dole u tu vokojebinu ne zalazimo...mada mozemo pivo popiti...shta znash...
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Vise od 8000 hiljada zemljotresa je potreslo ovu Zemlju, u 2005 godini.... izgleda da je do za njih sad vec postalo kao dobar dan....

Evo najnoviji zemljotres se desio verovali ili ne, danas oko 3 popodno ( po njihovom vremenu ). izvestaj
Sto se tice ovo vesti, zbog koje je tema otvorena, evo clanka :
Jakarta - Indonesia's Aceh province was rattled by more than 8 000 earthquakes last year after the 2004 Boxing Day earthquake triggered a tsunami that devastated the coast, a local report said on Friday.

"Aceh was shaken 8 893 times in 2005," Nya' Muyasser, an Aceh Meteorology and Geophysics Agency officer, said, adding that the scale was between 4.5 and 6.8 on the Richter scale.

"April was the most frequent, with some 1 142 quakes."

Muyasser stressed that Aceh was still located in a particularly "fragile" position near the faultline off the coast of Sumatra island.

On December 26 2004 a massive 9.0-magnitude tremor triggered gigantic tidal waves that swept through Aceh province, devastating tens of thousands of homes in the region's coastal areas, and leaving more than 167 000 people dead or missing.

Three months later another 8.7-magnitude quake struck Nias and nearby islands off the western coast of North Sumatra killing several hundred people.

Indonesia is located in the Pacific volcanic belt known as the "Ring of Fire" where earthquakes and volcanoes are frequently occur.
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Svi kontinenti neprekidno plutaju po povrsini planete.
Sedam glavnih delova ili ploca koji cine Zemljinu koru jesu:
-Pacificka ploca
-Ploca naske
-Americka ploca
-Antarkticka ploca
-Africka ploca
-Evroazijska ploca
-Australijska ploca
Svake godine ove ploce se pomere za nekoliko centimetara.No tokom geoloskih vekova delovi Zemljine kore putovali su s jednog na drugi kraj sveta.Ta pojava,tektonika ploca,najvaznija je sila koja utice na oblikovanje nase planete.
Zemljina povrsina se satoji od dve vrste kore.Kontinentalna kora jeste ona na kojoj zivimo,a tu je i ona teza koja cini dno okeana.Kontinentalna je deblja,cesto vise od 40km,dok je kora u okeanu retko deblja od 8km.
Ispod obe vrste kora nalazi se omotac jezgra,debeo sloj gustog materijala koji odvaja koru od usijanog,metalnog jezgra Zemlje.Omotac jezgra se satoji od stena,ali je zbog velike vreline na nekim mestima u tecnom stanju-dovoljno mek da moze sporo da tece.Jos uzarenije rastopljeno jezgro utice na omotac.Ono pokrece konvekcijske struje zbog kojih se omotac podize,na vrhu se siri i gubi deo toplote,a zatim ponovo tone.Zapravo,konvekcijske struje su uzrok pomeranja kontinenta po Zemljinoj kugli.
Konvekcijske struje nastaju ispod velikih okeana.Vrelina prouzrokuje topljenje stena na dnu okeana,koje se potom podizu u tecnom stanju i izbijaju na povrsinu kao vulkanska lava.Rastopljene stene se probijaju kroz dno okeana,stvarajuci podvodne vulkanske grebene,a ponekad se podignu dovoljno visoko da stvore vulkansko ostrvo(kao sto je Island).Kada se struje u omotacu pocnu siriti od grebena,sa sobom ponesu tvrde ploce Zemljine kore koje plutaju po povrsini zajedno sa najvisim slojem omotaca.Podvodni vulkani na sredisnjim grebenima neprekidno stvaraju novu koru.Kako se u okeanu stvara nova kora ploce pod morem stalno rastu.Tako se kontinenti s dve strane Atlanskog okeana-obe Amerike na zapadu i Evropa i Afrika na istoku-sve vise razdvajaju,i to za 25mm godisnje.Kada bi se svi okeani sirili,trebalo bi da Zemlja postane sve veca,sto se ne dogadja,te se s'toga Tihi okean suzava.Na njegovim ivicama kora se podvlaci pod kontinentalne ploce Azije i Amerike,tako je nastao "vatreni prsten" koji se sastoji od vulkana i zemljotresa u zemljama koje izlaze na Tihi okean.
Podrucja na kojima okeanske ploce nestaju u omotacu nazivaju se subdukcijskim zonama,a oznacene su dubokomorskim rovovima.Najdublji takav rov je marijanski rov u Filipinskom moru,dubok 11 003m.
Atlantik se nece neprestano siriti,na njegovim ivicama stvorice se subdukcijske zone te ce se Juzna Amerika i Afrika vremenom spojiti,kako bi stvorile jedan veliki kontinent.
izvor:Sva cuda sveta
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Највећи градови Балкана(ово треба узети са резервом зато што се не зна да ли у обзир долази само ужи центар или цела територија града,нпр.Београд сам преправио,погледајте Атину-она има минимум 3.5 милиона)

Истанбул = 9.419.000 (Турска)
Букурешт = 1.906.800 (Румунија)
Београд = 1.585.200 (Србија и Црна Гора)
Софија = 1.088.700 (Бугарска)
Атина = 747.300 (Грчка)
Кишињев = 709.900 (Молдавија)
Загреб = 685.500 (Хрватска)
Сарајево = 581.500 (Босна и Херцеговина)
Скопље = 452.500 (Македонија)
Солун = 361.200 (Грчка)
Тирана = 353.400 (Албанија)
Пловдив = 338.200 (Бугарска)
Јаши = 320.000 (Румунија)
Клуж = 316.400 (Румунија)
Темишвар = 316.100 (Румунија)
Варна = 312.300 (Бугарска)
Констанца = 309.000 (Румунија)
Крајова = 301.100 (Румунија)
Галац = 297.100 (Румунија)
Нови Сад = 285.600 (Србија и Црна Гора)
Ниш=280.345(Србија и Црна Гора)
Бања Лука = 239.700 (Босна и Херцеговина)
Брашов = 282.500 (Румунија)
Љубљана = 278.000 (Словенија)
Плоешти = 231.300 (Румунија)
Браила = 215.800 (Румунија)
Тираспољ = 209.800 (Молдавија)
Орадеа = 205.500 (Румунија)
Приштина = 204.500 (Србија и Црна Гора))да,да верујем и ја...има бар 600-700 хилјада)
Никозија = 197.600 (Кипар)
Бургас = 192.000 (Бугарска)
Last edited by Booze Brothers on Sun Jan 22, 2006 11:55 pm, edited 2 times in total.
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Европа

Европа још може означавати и грчку богињу и Јупитеров месец.

Европа је континент чије границе одређују Атлантски океан на западу, Северно ледено море на северу, планина Урал на истоку, Каспијско језеро, Кумо-маничка удолина и Црно море на југоистоку и Средоземно море на југу.

Европу неки називају "потконтинентом", јер сматрају да заједно с Азијом чини континент Евроазију.

Чињеница је да је Европа више културни него географски појам. Строго географски гледано, Европа и Азија чине један континент. Ипак, граница између њих се ставља услед великих културних и историјских разлика.

"Европа" је име једне жене у грчкој митологији, коју је отео Зевс у лику бика. Ипак, мит не објашњава зашто је континент назван по њој.
У Грчкој се тај појам спомиње први пут у 6. стољећу пр.н.е. Чини се да су у почетку тако звали континентални део Грчке северно од Коринтског залива, а затим и све земље северно од Средоземног мора.
Постоји и друго објашњење - да име континента долази од речи ереб, која на једном семитском језику значи "залазак сунца". Наиме, за семитске (блискоисточне) народе, Европа се налази западно од њих...


Врста Хомо насељавала је Европу још пре милион и по година. Крамањонци су се појавили пре 40,000 година.
Стара Грчка се сматра колевком европске културе. Римско Царство, а с њим и хришћанство, ујединило је велики део континента с тежиштем на Средоземљу.

Након пада Рима и досељавања разних народа из Азије, европски напредак је успорио током раздобља које је познато као средњи век. Карло Велики је ударио темеље једне нове, западније Европе, којој средиште више није у Риму, али и она остаје расцепкана покушајима немачких царева Светог Римског Царства. Реч Европа се губи, а уместо ње преовладава појам хришћански свет и јединствени подухвати у том смислу (крсташки ратови, катедрале).

Европа се редефинише у 16. веку због ренесансе и прекоокеанских колонија. Настају јака краљевства и буди се национализам. Француска револуција и индустријска револуција доносе иновације којима ће Европа у 19. веку завладати целим светом.

Два светска рата 20. века воде се највећим делом на европском тлу. Европа губи светску власт и колоније, а хладни рат ствара јаку поделу на капиталистичку Западну Европу и комунистичку Источну Европу под Совјетским Савезом. Након пада комунистичких режима 1990. године, европске земље се нагло зближавају. Настаје Европска унија, политички и економски савез који обухвата већи део континента.

Европа има површину од 10 392 855 км2, што је 7% светског копна.

Могло би се рећи да је Европа полуострво које се састоји од више мањих полуострва. Претежно је низијски, али има планинске ланце у унутрашњости, на северу и на југу. Главни планински ланац су Алпи, на којима се налази и највиши врх Европе, Мон Блан (4807 м). Велике реке у средишњем делу су важни пловни путеви.

Европа углавном има умерену климу и равномерно распоређена четири годишња доба. Три главне климе су средоземна на југу, океанска на западу и северу и континентална у средишњем и источном делу. Осим тога, западни и северни део континента греје Голфска струја.

Европа се традиционално дели на пет географско-културних подручја:
Јужна Европа (обухвата земље Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва)
Источна Европа (обухвата републике европског дела бившег Совјетског савеза)
Северна Европа (обухвата Данску, Скандинавију, Финску и Исланд)
Средња Европа (обухвата подунавске и алпске земље и земље Немачко-пољске низије)
Западна Европа (обухвата Британска острва, Француску, Монако и Бенелукс)

Европа има око 730 милиона становника. Густина насељености износи 32 становника по квадратном километру.

Главне религије: 55% католици, 25% протестанти, 13% православци и 7% муслимани.

Просечно животно доба: 68,3 године за мушкарце и 77 година за жене.

Већина европских језика има заједнички корен у индо-европској језичкој породици.

Језик који је највише утицао на остале јесте латински, који је прво био службени језик Римског царства, затим језик цркве, и напокон језик интелектуалаца, да би данас нестао као живи језик, али сачувао се као корен хиљада речи у свим европским језицима.

Највеће језичке породице Европе су словенски, германски и романски језици. Мање су угро-финска породица и енклаве језика чије порекло је много старије (грчки, баскијски, албански језик...).
Last edited by Booze Brothers on Sun Jan 22, 2006 11:51 pm, edited 1 time in total.
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Азија

Основни подаци

Површина: 44,4 милиона km2(без Антарктика)

Име Азија потиче од асирске речи Асу, шта значи излазак сунца. Азија је континент препун супротности. У Азији се налазе највише планине на свету, а дуж њених обала се простиру најдубље морске потолине. У Азији се налазе области са јаком вулканском активношћу, али и веома мирна подручја, највеће висоравни, велике низије и читава подручја без одводњавања ка мору. И клима Азије је веома разноврсна. Највећи део светског становништва живи у Азији, а национални и језички састав је разноврснији него на било ком другом континенту. Азију одликује богатство старих култура, али и велике верске, економске и социјалне супротности.
[уреди]

Државе
Државе Густина насељености Површина Популација
(/km2) (km2) (2002-07-01 est.)
Шаблон:MAC (PRC) 18,000 25 461,833
Шаблон:HKG (PRC) 6,688 1,092 7,303,334
Шаблон:SIN 6,430 693 4,452,732
Шаблон:MDV 1,070 300 320,165
Шаблон:BHR 987 665 656,397
Шаблон:BAN 926 144,000 133,376,684
Шаблон:TWN 627 35,980 22,548,009
Шаблон:SKO 491 98,480 48,324,000
Шаблон:LBN 354 10,400 3,677,780
Шаблон:JPN 336 377,835 126,974,628
Шаблон:IND 318 3,287,590 1,045,845,226
Шаблон:LKA 298 65,610 19,576,783
Шаблон:ISR 290 20,770 6,029,529
Шаблон:PHL 282 300,000 84,525,639
Шаблон:VNM 246 329,560 81,098,416
Шаблон:PRK 184 120,540 22,224,195
Шаблон:NEP 184 140,800 25,873,917
Шаблон:PAK 184 803,940 147,663,429
Шаблон:CHINA (Mainland) 134 9,596,960 1,284,303,705
Шаблон:THA 121 514,000 62,354,402
Шаблон:IDN 121 1,919,440 231,328,092
Шаблон:KUW 118 17,820 2,111,561
Шаблон:ARM 112 29,800 3,330,099
Шаблон:SYR 93 185,180 17,155,814
Шаблон:AZE 90 86,600 7,798,497
Шаблон:TUR 86 780,580 67,308,928
Шаблон:CYP 83 9,250 775,927
Шаблон:GEO 71 69,700 4,960,951
Шаблон:CAM 71 181,040 12,775,324
Шаблон:EGY 71 1,001,450 70,712,345
Шаблон:QAT 69 11,437 793,341
Шаблон:MAS 69 329,750 22,662,365
Шаблон:TLS 63 15,007 952,618
Шаблон:MMR 62 678,500 42,238,224
Шаблон:BRU 61 5,770 350,898
Шаблон:JOR 58 92,300 5,307,470
Шаблон:UZB 57 447,400 25,563,441
Шаблон:IRQ 55 437,072 24,001,816
Шаблон:TJK 47 143,100 6,719,567
Шаблон:BHU 45 47,000 2,094,176
Шаблон:AFG 43 647,500 27,755,775
Шаблон:IRN 40 1,648,000 66,622,704
Шаблон:YEM 35 527,970 18,701,257
Шаблон:ARE 30 82,880 2,445,989
Шаблон:LAO 24 236,800 5,777,180
Шаблон:KGZ 24 198,500 4,822,166
Шаблон:OMN 13 212,460 2,713,462
Шаблон:SAU 12 1,960,582 23,513,330
Шаблон:TKM 9.6 488,100 4,688,963
Шаблон:RUS 8.5 17,075,200 144,978,573
Шаблон:KAZ 6.2 2,717,300 16,741,519
Шаблон:MNG 1.7 1,565,000 2,694,432
Укупно 49,703,948 4,001,377,185
[уреди]

Географски положај

Азија је највећи континент на свету, а највећи део Азије се налази на северној хемисфери. Дели више хиљада километара копнене границе са Европом, и стога се ова два континента често називају заједничким именом Евроазија. По неким мишљењима, теоретска граница иде Уралом, Каспијским језером, и Кумо-Маничком долином до Азовског мора. Постоје и мишљења да границу између Азије и Европе чине Урал и Каспијско море, и да цело некадашње Совјетско закавказје још спада у Европу. Ипак ове теорије су без неког великог практичног значаја. Урал је посматрано географски и културно пре веза а не преграда између два континента. Раније је Азија имала копнену везу са Африком, али их сада одваја Суецки канал. Између Азије и Америке се простире Тихи океан, али су на крајњем северу удаљене само 92 километра. Научници сматрају да су преко овог теснаца зими кад је море залеђено, преци Индијанаца дошли из Азије у Америку. У новије време, овај пут су користили руски колонисти да стигну на Аљаску.
[уреди]

Рељеф

За Азијски рељеф је карактеристично велико пространство појединих рељефних целина. За разлику од европског рељефа, где се на релативно малим растојањима рељеф брзо мења, у Азији преовлађују знатно већа подручја сличног рељефа. Низијски предели су углавном у западном Сибиру, и источној и јужној Азији, и обухватају једну четвртину површине континента. Шестина површине Азије је на надморској висини од преко 2000 метара. Ово су углавном младе веначне планине, које су се издигле изнад старе масе Сибира на северу и Декана и Арабијског полуострва на југу. Ове планине се настављају на оне европске; у Малој Азији се деле на: „Северни лук“ који се пружа поред Црног мора, преко Кавказа и Елбруса према Памиру, и „Јужни лук“ – дуж јужног обода Мале Азије и Ирана, скрећући у пакистанском Белуџистану према североистоку, ка Памиру. На источном ободу Хималаја, највишег венца на свету, веначне планине скрећу ка југу и полако се снижавају и рачвају у индонежанском простору. Уз источну обалу Азије од источног Сибира, преко Сахалина и Јапана, иде други лук веначних планина који се на Тимору додирује са евро-азијским системом. Северни руб Тибета, највеће висоравни на свету, је оивичен старијим увелико заравњеним планинама. Подручје младих веначних планина је вогато дубоким долинама, живим и мртвим вулканима, а чести су и јаки земљотреси.
[уреди]

Клима

Највеће разлике између разних делова Азије огледају се у клими. Цела северна и средња Азија је високим планинама заклоњена од утицаја топлог Индијског океана. Зато у овом подручју влада изразита континентална клима. У пределима који су отворени према Индијском и Тихом океану влада монсунска клима што значи да су лета врло влажна, а зиме суве. Клима у Југозападној Азији је сува, суптропска. Крајњи југ Азије, а нарочито острва спадају у прави тропски појас. С обзиром да људи већ јако дуго насељавају ова подручја, првобитна вегетације, која је последица природних услова је знатно измењена.

Од Индонезије до Шри Ланке се простире увек зелени, влажни тропски појас. У крајевима где због монсунске климе владају дуже суше, расту листопадне „монсунске шуме“. Још сувља подручја, заклоњена од монсунских ветрова, налазе се под саванама и степама. У југозападној Азији, због суше, преовлађују суве степе, полупустиње и пустиње. Једино је дуж средоземних обала и у оазама вегетација бујнија.
[уреди]

Природна богатства

Природни услови, који су разноврсни омогућавају гајење бројних усева. Азија је домовина већине жита. Монсунске земље данас учествују са око 90 процената у светској производњи пиринча. Врло је значајна и производња јечма у северној Кини, и северној Индији, кукуруза у јужној Кини, и малој Азији. За домаћу исхрану велики значај има производња кромпира, и соје. У тропским пределима се производе шећерна трска, зачини и кокосова палма. Азија у производњи чаја учествује са 90 посто. Велики значај, такође, има и гајење каучука, јер Азија даје око 90 процената светске производње.

У већини азијских земаља, развој сточарства је ометен из верских разлога. Индуси сматрају да је крава света животиња, а муслиманима је забрањено да гаје свиње и једу свињско месо. Многи други источноазијски народи, такође, имају разне верске предрасуде о коришћењу меса појединих врст животиња.

Међу свим континентима, Азија има највише природних богатстава, иако су многе области још недовољно истражене. Највећа природна богатства се налазе у Сибиру и Кини (угаљ, гвоздена руда ...), мада је у задње време Кина услед експлозивног привредног развоја постала велики увозник разних сировина, утичући тиме на раст цена на светском тржишту. Југозападна Азија је врло значајан произвођач нафте и обојених метала.
[уреди]

Становништво

Азија има 3.6 милијарде становника. Највећи део азијског становништва чине Кинези. Густина насељености је 80 становника по квадратном километру. Насељеност Азије је веома неравномерна; девет десетина азијског становништва, што чини половину човечанства живи у монсунским земљама.
[уреди]

Историја

Име континента се код азијских староседелаца и античких грчких писаца односило се само на острво источно од Каспијског језера. Поред Египта, Азија је домовина најстаријих култура: сумерска у Месопотамији, хетитска у Малој Азији (XX век пре нове ере.), асирска (1250 – 600 пне.) у Месопотамији, као и вавилонска (око 600 пне.). Потом следи персијски период од VI до IV века пре нове ере.

У Индији је од двадесетог века пре нове ере постојала јака држава, са највишим степеном развитка током петог века пре нове ере.

У југозападној Азији су се развиле три велике монотеистичке религије: јеврејска религија, хришћанство и ислам. Индија је домовина хиндуизма и будизма, из којих су се развили конфучионизам и шинтоизам, који преовлађују у Кини и Јапану. Све ове религије имају врло јак утицај на социјално и економско уређење у појединим земљама. Анимизам и тотемизам су сачувани само код мање развијених народа.
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Африка

Африка је други по величини свјетски континент по броју становника, као и по површини. Са 30,244,050 km2 (укључујући и острва која јој припадају) чини 20.3% укупне површине земље. У Африци живи више од 800 милиона становника што чини око једне седмине укупне људске популације.

Стари Римљани су користили име Africa terra — "земља Афра" (плурал, од "Афер") — за сјеверни дио континента, који одговара данашем Тунису, гдје се налазила Римска провинција Африка.

Географија Африке


У Африци се налази 56 држава

Историја Африке

Африка је најстарија насељена територија на Земљи и претпоставља се да људска раса потиче са тог континента.

У већем делу историје, Афика (као и остали континенти) није имала државе, већ је била насељена групама племена, краљевинама и породицама. Иако је Египат прва икад формирана држава, највећи део подсахарске Африке, са изузетком Етиопије, Нубијског краљевства и Сахела, до недавно није био организован у државе. У четрнаестом веку европски истраживачи су стигли у Африку. Преваром локалних племенских вођа, Европљани су заробили милионе Африканаца и развезли их широм света као робље. У раном деветнаестом веку европске империјалне силе су окупирале највећи део континента формирајући многе колонијалне државе, остављајући само дје независне нације (Либерија и Етиопија). Ова окупација је трајала до краја Другог светског рата, када је почело постепено проглашавање независности афричких држава. И данас највећи део афричких држава има границе које су биле повучене у доба европског колонијализма.

Политика

Африка се састоји од 56 држава од којих су већина републике у којима власт има предсједник.

Од стицања независности, развој афричких држава је спутаван нестабилношћу, корупцијом, насиљем и диктатурама. До недавно, само неколико држава у Африци је развило демократске владе, у којима није на власти диктатура.

У многим земљама су се појавила стара племенска непријатељства, која су била смирена у доба колонијалних власти. У многим државама се војска појавила као једини фактор који може одржати ред и практично имати власт.

У периоду између 1960. и 1980. у Африци је било више од 70 државних удара и 13 атентата на предсједнике.

Хладни рат, сукоб између САД и СССРа је такође имао улогу у нестабилности. Када су државе постајале независне обје зараћене стране су очеивале приступање једном од блокова. Највећи број држава се у то вријеме придруживао Покрету несврстаних. И поред тога многе државе сјеверне Африке су примале Совјетску војну помоћ, док су централне и јужне афричке државе биле потпомогнуте Сједињеним Државама или Француском.


Падови влада и раширена корупција су као резултат дали раширено сиромаштво, глад, док су у значајној мјери дистрибутивни системи неспособни да становништву обезбједе довољне количине воде и хране за опстанак. У Африци је дошло и до великог ширења бројних заразних болести попут ХИВ вируса, узрочника сиде.

Под притиском међународних финансијских институција, попут ИМФа, многе афричке владе су покренуле економије која почиње да даје позитивне резултате.

Политичке асоцијације каква је Афричка унија, дају наду за већу кооперативност и мир међу земљама.

Демографија

Приближно 80% Африканаца живи у јужно од пустиње Сахара. Домородачко становништво Подсахарских земаља је углавном црначко. Постоје бројне варијације физичких одлика међу црначким становништвом, а најуопштенија подјела је на тип Масаи који су познати по високој грађи и на тип Пигмеји који су међу најнижим типовима на Земљи.

Банту језици су доминантни у западој, централној и јужној Африци. У пустињиКалахари у јужној Африци, живи народ познат под именом Бушмани

На сјеверу Африке живи бројна популација која не припада црначкој популацији.

Народи сјеверне Африке у највећем броју говоре Афро-Азијским језицима. У ове народе спадају и древни Египћани, Бербери, Нубијци који су проширили цивилизацију из Сјеверне Африке по античком свијету. У 600. години, Арапи муслимани су са истока прешли у Африку и освојили читав регион.

Бербери су остали у мањини у Мароку и Алжиру, док један број Бербера живи и у Тунису и Либији. Туарези и други номадски народи су већинско становништво у сахарским државама.

Народи попут Етијопљана и Сомалијаца се најчешће сматрају црнцима, али историјски гледано они су мјешаног поријекла, и везани су и за сјеверно афричку и за подсахарску културу.

Неки дијелови источне Африка, а нарочито острво Занзибар су рпихватили Арапске и муслиманске досељенике и трговце у средњем вијеку. Од почетка шеснаестог вијека Европљани попут Португалаца и Холанђана су формирали трговачке постаје и утврђења дуж западне и јужне обале Африке. Велики број Холанђана, Француза и Нијемаца су населили данашњу Јужну Африку. Њихови потомци, Африканери, су највећа бијелачка популација у Јужној Африци.

Приближно 20% Африканаца су припадници урођеничких афричких религија. Мали број Африканаца поштује Јеврејску традицију, док су у највећем броју Хришћани и Муслимани.

Језици

Афрички језици

Постоје четири групе језика које припадају Африци.
Афро-Азијатски језици као што су берберски и семитски језици
Нигер-Конго језици као што су свахили и банту језик
Коизански језици као што је !X?? језик
Нилско-Сахарски језици

Енглески, француски и португалски језик су званични језици у неким државама.

Култура

Многе сјеверне државе од Египта до Марока се сматрају дијелом арапске културе. Јужно од Сахаре постоји велики број културних подручја, од којих су неки веома мали. Велики дио тих култура се може сматрати дијелом Банту културе.

У Африци постоји много распрострањених религија. Хришћанство и Ислам су најраширенији у великом броју држава до други имају локалне религије које су традиција појединих племена.

Државе

Карта Африке

Источна Африка
Бурунди
Comoros
Џибути
Еритреја
Етиопија
Кенија
Руанда
Сејшели
Сомалија
Танзанија
Уганда

Централна Африка
Камерун
Централна Афричка Република
ДР Конго
Конго
Екваторијална Гвинеја
Габон
Сао Томе и Принципе

Северна Африка
Алжир
Ceuta (припада Шпанији)
Египат
Либија
Мелила (припада Шпанији)
Мароко
Судан
Тунис
Западна Сахара

Југ Африке
Ангола
Боцвана
Лесото
Мадагаскар
Малави
Маурицијус
Мозамбик
Намибија
R?union (припада Франсуској)
Јужна Африка
Свазиленд
Замбија
Зимбабве

Западна Африка
Бенин
Буркина Фасо
Зеленортска острва
Чад
Обала слоноваче
Гамбија
Гана
Гвинеја
Гвинеја Бисао
Либерија
Мали
Мауританија
Нигер
Нигерија
Saint Helena (припада Великој Британији)
Сенегал
Сијера Леоне
Того

Африка иѕ сателита

Image

Карта показује европске колоније у доба Првог свјетског рата

Image
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Северна Америка


Северна Америка је по величини трећи, а по броју становника четврти континент на Земљи. На северу јој се налази Арктички океан, на истоку Атлански океан, на југу Карипско море, и на западу Тихи океан. Укупна површина Северна Америке је 24,230,000 квадратних километара. Процењено је да је 2001. године имала 454,225,000 становника.

Политичке поделе и подаци о становништву
Име Површина (km?) Становника (2002-07-01 прибл.) Густина насељености (по km?)
Ангиља (Британија) 102 12,446 122
Антигва и Барбуда 443 67,448 152
Аруба (Холандија) 193 70,441 365
Барбадос 431 276,607 642
Бахами 13,940 300,529 22
Белизе 22,966 262,999 11
Бермуди (Британија) 53 63,960 1,200
Девичанска острва (Велика Британија) 153 21,272 139
Девичанска острва (САД) 352 123,498 351
Гваделуп (Француска) 1,780 435,739 245
Гватемала 108,890 13,314,079 122
Гренада 344 89,211 259
Гренланд (Данска) 2,166,086 56,376 0.03
Доминика 754 70,158 93
Доминиканска Република 48,730 8,721,594 179
Ел Салвадор 21,040 6,353,681 302
Јамајка 10,991 2,680,029 244
Кајманска острва (Британија) 262 36,273 138
Канада 9,976,140 31,902,268 3.2
Костарика 51,100 3,834,934 75
Куба 110,860 11,224,321 101
Мартиник (Француска) 1,100 422,277 384
Мексико 1,972,550 103,400,165 52
Монсерат (Британија) 102 8,437 83
Наваса (САД) 5 0 n/a
Никарагва 129,494 5,023,818 39
Панама 78,200 2,882,329 37
Порторико (САД) 9,104 3,957,988 435
Света Луција 616 160,145 260
Свети Винсент и Гренадини 389 116,394 299
Свети Кристофер и Невис 261 38,736 148
Свети Пјер и Микелон (Француска) 242 6,954 29
Теркс и Кејкас острва (Британија) 430 18,738 44
САД 9,629,091 280,562,489 29
Хаити 27,750 7,063,722 255
Холандски Антили (Холандија) 960 214,258 223
Хондурас 112,090 6,560,608 59
Укупно 24,497,994 490,354,921 20.0
[/img]
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Јужна Америка

Јужна Америка је континент преко кога прелази екватор, а који је већим дијелом на Јужној хемисфери. Јужна Америка се налази између Тихог и Атланског океана. Северно од овог континента се налази Северна Америка (заједно са Средњом Америком или Карипском Америком). Анди, планински венац, се протежу западном страном овог континента. Предео источно од Анда је углавном тропски и заступљене су тропске кишне шуме у које спада и подручје Амазона.

Јужна Америка је четврти континент по величини, а пети по броју становника. Она не треба да се меша са Латинском Америком, која представља Јужну и Средњу Америку (где се прича шпанским, односно португалским језиком), док Јужна Америка не убраја земље северно од Панамског канала.


држава површина (km?) становништво
(2002-07-01 процена) густина насељености
(по km?)
Аргентина 2.766.890 37.812.817 14
Боливија 1.098.580 8.445.134 7,7
Бразил 8.511.965 176.029.560 21
Чиле 756.950 15.498.930 20
Колумбија 1.138.910 41.008.227 36
Еквадор 283.560 13.447.494 47
Фолкландска острва (Енг.-Арг) 12.173 2.967 0,24
Француска Гијана (Фр.) 91.000 182.333 2,0
Гијана 214.970 698.209 3,2
Парагвај 406.750 5.884.491 14
Перу 1.285.220 27.949.639 22
Суринам 163.270 436.494 2,7
Уругвај 176.220 3.386.575 19
Венецуела 912.050 24.287.670 27
Укупно 17.818.508 355.070.540 19,9

Image
Last edited by Booze Brothers on Sun Jan 22, 2006 11:50 pm, edited 1 time in total.
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Аустралија


Аустралија је по величини шеста држава на свету. На северу се, преко мора, граничи са Индонезијом, Папуа Новом Гвинејом и Источним Тимором и на југозападу са Новим Зеландом.

Аустралија је земља на крају света, земља кенгура и коала, Абориџина и европских досељеника. Име Аустралија потиче од назива terra australis, што значи јужна земља.
Историја

У старом и средњем веку у Европи се претпостављало да у јужним морима постоји копно које су средњовековни географи називали Непозната јужна земља, на латинском Terra australia incognita, па отуда и назив Аустралија.

Аустралија је удаљена и изолована од осталих континената. У односу на Европу Аустралија се налази на супротној страни Земљине лопте, с оне стране планете, па је за њу најудаљенији део света - пловидбеним путем преко Суеца удаљена је од Европе 20 000 km.

Први Европљани који су допрли до Аустралије били су Португалци и Шпанци крајем XVI века. Делимична истраживања њених обала обавио је холандски морепловац Тасман у XVII веку, по којем и острво Тасманија добило назив. Али, Холанђани се, имајући велику колонију Индонезију, нису интересовали за искоришћавање ове нове земље.

Године 1770. енглески морепловац Џејмс Кук испитао је обале Аустралије и прогласио је поседом Велике Британије.

Убрзо после истраживања Џејмса Кука основано је близу данашњег града Сиднеја прво насеље, у које су упућивани кажњеници из Велике Британије. Временом су почела да се оснивају и насеља слободног становништва - од осуђеника који су одслужили казне, од стражаре и официра који су завршили службу и од других досељеника из Европе, углавном Британаца. Први досељеници почели су да се баве сточарстовом, које не изискује много радне снаге већ само простране пашњаке. За мерино овце, које су довезене из Шпаније, простране степе показале су се изванредно погодним.

Географија

Обале су слабо разуђене и највећим делом су тешко приступачне.

Најтежи је приступ североисточној обали, поред које се налази Белики гребен (којег чине многи корални спрудови), дуг 2 000 km.

У рељефу се истичу три регије.

На истоку континента су громадне планине Аустралијски Кордиљери (Аустралијски Алпи, Плаве планине и друге), који се стрмо спуштају у ниже и уже приморје уз обалу Тихог океана, а благо према западу. У средишњем делу континента је Велика аустралијска низија, која око језера Ер прелази у депресију. У западном делу је Западноаустралијска висораван, висине 300-500 m, са које се местимично издижу громдне планине.

Климу већег дела Аустралије карактеришу суше и вечите оскудице воде, због чега у већем делу Аустралије нема већих река, а веома је сиромашна и биљним светом.

У Аустралији живи мноштво животиња које су на другим континентима давно изумрле. Такви су, на пример, сисарски торбари, којих има око 230 врста (кенгури, торбар-медвед, торбар-јазавац, торбар-вук, коала и други) затим кљунари, сисари који се легу из јаја.

Становништво

Староседеоци континента су Абориџини.Сматра се да су се пре неколико хиљада годиха доселили на аустралијски континент из јужне Азије.Најпознатије племе је Питјантјаре. У доба насељабања првих Европљана (око 1788.), највише их је било на југоисточној периферији континента,где су услови за живот најповолјнији.Доселјеници из Европе су их затекли на нивоу каменог доба. Њихову основну делатност су чинили лов,риболов,и сакупљање плодова,док сточарство и земљорадњу нису познавали. Европљани су их масовно протеривали и уништавали.Влада Аустралије,да би их сачувала од тоталног изумирања,оснива резерватеу пустињским и саванским пределима. У тим резерватима они и данас жибе на свој традиционални начин изоловани од цивилизације. Према подацима из 1981. Абориџина је на аустралиском континенту било свега 41.000, што је веома мало, када би смо упоредили са цифром од 400.000, колико их је било у доба доласла Европљана.

Проналазак злата у покрајини Вирџинија, означио је почетак *златне грознице* од 1850.-1860. године, што је условило долазак вликог броја страних колониста.Иако нису нашли злато, многи колонисти су остали на тим просторма.ове миграције су самим тим условиле већи пораст становника.

Број досељеника из Европе се нарочито повећао после Другог светског рата.Ови мигранти су заслужни за релативно брзо развијање аустралијске индустрије. Највећи број досељеника је стигао из В.Британије, Ирске, са простора бивше Југославије, Холандије, Немачке...Медија:име_медија_фајла.mp3 --*Jovana* 19:03, 17. јануар 2006.
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Латинска Америка

Латинска Америка је геокултурни регион који се састоји од држава на континентима Северна Америка, Јужна Америка, и на неким карипским острвима, чији становници претежно говоре рoмaнским језицима (језицима који су се развили из латинског). Користе се и језици старoседелаца америке. Строго узевши термин Латинска Америка може се применити на све регионе Америке чији становници говоре шпански, португалски или француски међутим сви региони Романских језика северно од Мексика (нпр. Квебек) се обично искључују.

Латинска Америка је подељена на 33 независне државе и 13 других политичких јединица. Бразил је далеко највећа држава у Латинској Америци како по површини тако и по броју становника Она заузима више од 40 процената територије региона и има око једне трећине становништва.

Сједињене Америчке Државе, Англофонска Канада, Белизе, Гвајана и неколико острва у Карибима, на којима је службени језик енглески, и зато не припадају Латинској Америци, могу се обухватити термином Англо-Америка. Суринам, и Холандска Западна Индија, где је службени језик Холандски, такође не припадају Латинској Америци. (У Холанддској Западној Индији латинско Креолско становништво више говори Папијаменто него холандски).

У Латинској Америци има пуно језика који су се некада говорили и оних који се и данас говоре: Ајмара, Креол/Патуа, Гуарани, Тупи, Тупинамба, Мапудунгун, Мајански, Нахуатл, Португалски, Кешуа, Шпански, Сранан и многи други.

Шпанија, Португалија, Италија, Француска и Румунија су везане за латински језик, по чему је и термин и добио име. Уопште говорећи, приближно две трећине Латинске Америке говори шпански а једна трећина португалски, у складу са тим колико су те земље имале успеха у колонизацији Америке.

Главна религија широм Латинске Америке је Католицизам, али има и оних који су Протестанати, Пантекостали, Евангелисти, Будисти, Јевреји, припадници локалних и различитих Афро-Латинско Америчких традиција, као што су Сантерија, Кандомбле, и Макумба.

Велики проценат становништва Латинске Америке су мешанци, као резултат расног укрштања између Европских досељеника, Афричких робова и америчких домородаца.

Ова мешавина предака (“Местици”) је имала широк утицај на религију, музику и политику, чиме је дала допринос дефиницији оних становника који припадају тој мешавини култура: Латинос се односи на оне који чине наслеђе Латинске Америке.

Етимологија

Ако посматрамо термин са литерарне стране, може се очекивати да се односи на културе и области у обе Америке које потичу из култура које говоре романским језицима (оним који воде порекло од латинског). Међутим, за области у којима се говори француски, као Квебек и Акадија у Канади, не сматра се да припадају Латинској Америци. Ипак, то је требало да буде основна идеја овог појма. Термин "Латинска Америка" је први пут употребљен за време француске окупације Meксика (1862-1867), када је Наполеон III подржао Надвојводу Maксимилијана у покушају да постане цар Meксика. Французи су се надали да ће појам "Латинска Америка" подржати њихова настојања. Народ Meксика је међутим протерао Французе док је термин "Латино" задржао у једној од историјски најшармантнијој иронији.

Алтернативни термин Ибероамерика се понекад користи за нације које су биле шпанске и португалске колоније, јер се те две државе налазе на Иберијском полуострву. Oрганизација Иберо-Aмеричких Држава (OEI) у дефиницији иде корак даље, укључујући Шпанију и Португал (које се често дефинишу као Земље Матице Латинске Америке) у земље чланице, као додатак њиховим бившим колонијама у Америци у којима се говори Шпански и Португалски.


Земље Латинске Америке
Аргентина
Боливија
Бразил
Чиле
Колумбија
Коста Рика
Куба
Доминиканска Република
Еквадор
Ел Салвадор
Гватемала
Хаити
Хондурас
Мексико
Никарагве
Панама
Парагвај
Перу
Порто Рико
Уругвај
Венецуела
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

Списак земаља по стопи морталитета

Ово је списак држава и независних територија по стопи морталитета, по изворима The World Factbook, из септембра 2005.

http://sr.wikipedia.org/wiki/С&#1 ... орталитета
'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

User avatar
Booze Brothers
glavni internet kezualac Srbije...
Posts: 36044
Joined: Wed Sep 07, 2005 3:40 pm
Location: Singidunum 44°48'51.26"N / 20°29'52.15"E
Contact:

Post by Booze Brothers »

'63. OFK Beograd-Juventus 2-1
Image
Ofka till I die
Nezvanični sajt OFK Beograda
Sačuvajmo Omladinski stadion!

Post Reply