Posted: Sat Mar 17, 2007 11:27 pm
http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti ... vest=50755
Nema leka za kleptomaniju!
Nema leka za kleptomaniju!
Blue Union Belgrade
Forum navijača OFK Beograda
http://www.blueunionbelgrade.com/forum/
Širom planete
http://www.blueunionbelgrade.com/forum/viewtopic.php?f=3&t=339
Page 193 of 294
Posted: Sun Mar 18, 2007 2:11 am
cuki...sta da ti recem...
Posted: Sun Mar 18, 2007 11:33 am
uh oca im ocinjeg jebem ja...
RACIJA!
Specijalci MUP Srbije juče na Pešteru razbili kamp za obuku terorista, uhapsili četvoricu vehabija i zaplenili arsenal oružja
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007 ... 2007.shtml[/img]
RACIJA!
Specijalci MUP Srbije juče na Pešteru razbili kamp za obuku terorista, uhapsili četvoricu vehabija i zaplenili arsenal oružja
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007 ... 2007.shtml[/img]
Posted: Sun Mar 18, 2007 11:41 am
INTERVJU ĐIJAS JUĐUEN - BIVŠI ASOVI
JOS PSUJEM NA SRPSKOM
Đija Sjuđuen, pomoćnik selektora Kine Ratomira Dujkovića i prvi stranac koji je igrao u Partizanu, dao ekskluzivan intervju Kuriru.
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007 ... 2007.shtml
JOS PSUJEM NA SRPSKOM
Đija Sjuđuen, pomoćnik selektora Kine Ratomira Dujkovića i prvi stranac koji je igrao u Partizanu, dao ekskluzivan intervju Kuriru.
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007 ... 2007.shtml
Posted: Sun Mar 18, 2007 2:24 pm
Kolekcionar pornografije tu?i Microsoft
http://www.mtsmondo.com/entertainment/v ... vest=50794
http://www.mtsmondo.com/entertainment/v ... vest=50794
Posted: Sun Mar 18, 2007 3:23 pm
Cekaj malo...Booze Brothers wrote:uh oca im ocinjeg jebem ja...
RACIJA!
Specijalci MUP Srbije juče na Pe?teru razbili kamp za obuku terorista, uhapsili četvoricu vehabija i zaplenili arsenal oru?ja
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007 ... 2007.shtml
Da bi se iko obucavao mora neko da ga obuci tj. moraju da postoje lica sa izvesnim znanjima i vestinama potrebnim za takticko-operativne zadatke kakve su ovi navodno planirali...ne moze to iz knjiga da se nauci...
Najvece sranje koje moze 10 budala sa puskama da napravi jeste da izginu kada ih dohvate spec.-ovi...
Da ima budala dole po Sandzaku, ima, da ima kod nas budala, ima...da ima po svetu budala, ima...i to je cinjenicno stanje, ali ovo ako nije zajebancija Kurir-a, onda previse lici na 90-te i otkrivanje kojekakvih stekova i grupa po Kosovu...
Posted: Sun Mar 18, 2007 4:37 pm
Producent optužio Džos Stoun za prostituciju!
http://www.mtsmondo.com/entertainment/m ... vest=50798
Nema leka za kleptomaniju!
http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti ... vest=50755
http://www.mtsmondo.com/entertainment/m ... vest=50798
Nema leka za kleptomaniju!
http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti ... vest=50755
Posted: Sun Mar 18, 2007 6:36 pm
nazalost nije zajebancijaforum_admin wrote:
Cekaj malo...
Da bi se iko obucavao mora neko da ga obuci tj. moraju da postoje lica sa izvesnim znanjima i vestinama potrebnim za takticko-operativne zadatke kakve su ovi navodno planirali...ne moze to iz knjiga da se nauci...
Najvece sranje koje moze 10 budala sa puskama da napravi jeste da izginu kada ih dohvate spec.-ovi...
Da ima budala dole po Sandzaku, ima, da ima kod nas budala, ima...da ima po svetu budala, ima...i to je cinjenicno stanje, ali ovo ako nije zajebancija Kurir-a, onda previse lici na 90-te i otkrivanje kojekakvih stekova i grupa po Kosovu...
Posted: Sun Mar 18, 2007 6:55 pm
Kina: Zabranjena prodaja parcela na Mesecu
http://www.mtsmondo.com/entertainment/v ... vest=50809
http://www.mtsmondo.com/entertainment/v ... vest=50809
Posted: Sun Mar 18, 2007 10:16 pm
?ta bi bilo da su dinosaurusi pre?iveli?
http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=8088
http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=8088
Posted: Fri Apr 06, 2007 10:42 am
u pravu je ovaj skb...
http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti ... vest=52861
http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti ... vest=52861
Posted: Fri Apr 06, 2007 7:21 pm
To ti pricam batko...Booze Brothers wrote:u pravu je ovaj skb...
http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti ... vest=52861
Posted: Fri Apr 06, 2007 11:06 pm
ŠARENIŠ
Jaja morke, prepelice, talijanske i domaće sorte, farbana ili u prirodnoj boji, mame čak i one građane koji su završili s pripremama
Kokošja, guščja, jaja morke, prepelice, plovke, talijanske i domaće sorte, izrađena od drveta, čokolade, farbana ili u prirodnoj boji, samo su deo bogatog asortimana koji i danas, na Veliki petak, trgovci nude na gradskim pijacama. U zavisnosti od uloženog truda, cena ovih proizvoda kreće se od šest dinara pa do neverovatnih 150 po komadu.
Raznorazne đakonije koje staju u uskršnju korpu, veštačka trava, papirni pilići, zeke i petlovi mame čak i one građane koji su već završili s pripremama. Ukoliko nemate vremena za farbanje ili niste vični ukrašavanju, možete pazariti išarana jaja po ceni od 20 do 30 dinara.
Na Zelenjaku metež, buka, narod pazari po dva-tri kartona jaja, a prodavac Boro Kerkez jedva je ugrabio dva minuta za razgovor sa novinarom. Kaže da je ovih dana prodao jaja kao nikad do sad.
- Bela jaja od talijanske sorte kokoške mnogo bolje primaju boju, a cena i ukus su im isti kao i kod domaćih. Bela jaja iz godine u godinu postaju hit. Valjda se među domaćicama pročulo da su zahvalnija za farbanje, pa su mnogo traženija - priča Kerkez dok uslužuje mušteriju.
Uskrsu se zbog šarenih jaja, ali i zbog čokoladnih zeka, najviše raduju deca. Ova poslastica, u zavisnosti od veličine, na većini gradskih pijaca košta od 120 do 200 dinara, a vrećica sa malim čokoladnim jajima staje 70 dinara. Kesica farbe je pet dinara, a dovoljna je za deset jaja, dok ulični prodavci nude tri kesice za 10 dinara.
Ruska farba za kolače, koja se uz dodatak sirćeta može koristiti i za farbanje jaja, košta 20 dinara ili tri za 50, a može da ofarba čak 30 jaja. Samolepljive sličice koštaju od deset do 50 dinara, a "obuci jaje" 25 do 30. Veštačka trava, pogodna za dekoraciju korpica, košta oko 50 dinara, a korpice s pilićima su od 120 do 300 dinara. Veliki petao koji kukurikanjem privlači mušterije i najavljuje Uskrs staje 350 dinara.
Osim kokošjih jaja, koja staju sedam i osam dinara, baka Rada na Kalenić pijaci prodaje i guščja jaja i jaja morke iz Banata po ceni od 100 dinara. Oslikana guščja jaja iznose čak 150 dinara. Na ovoj tezgi mogu se naći i jaja plovke, za koja treba izdvojiti 20 dinara. I pored raznovrsne ponude prodaja ide slabo.
- Ove godine Uskrs je poranio, a guske i morke nose malo kasnije, pa je zato cena njihovih jaja veća u odnosu na prošlu godinu. Ipak, jaje morke veoma je tvrdo, pa se isplati uložiti u njega jer će u takmičenju u tucanju jajima sigurno odneti pobedu - kaže baka Rada.
Kristali su hit
Ove godine pravi hit su kristali koji će učiniti da jaja zasijaju punim sjajem. Kesica košta 20 dinara, a dovoljna je da desetak jaja učini šljaštećim. U sud sa jajima sipa se hladna voda, a zatim izruči sadržaj kesice i zagreva dok voda ne provri. Kada se jaja prosuše i ohlade, mogu se još ofarbati bojom i tako dobiti potpuni izgled. Za one kojima se sve ovo čini komplikovano mogu na Zelenjaku kupiti gotova kristalna jaja po ceni od 50 dinara. Jednobojno ofarbana jaja koštaju 20, a sa raznolikom šarom, nastalom uz pomoć voska ili raznolikog lišća i cveća, 30 dinara.
Jaja morke, prepelice, talijanske i domaće sorte, farbana ili u prirodnoj boji, mame čak i one građane koji su završili s pripremama
Kokošja, guščja, jaja morke, prepelice, plovke, talijanske i domaće sorte, izrađena od drveta, čokolade, farbana ili u prirodnoj boji, samo su deo bogatog asortimana koji i danas, na Veliki petak, trgovci nude na gradskim pijacama. U zavisnosti od uloženog truda, cena ovih proizvoda kreće se od šest dinara pa do neverovatnih 150 po komadu.
Raznorazne đakonije koje staju u uskršnju korpu, veštačka trava, papirni pilići, zeke i petlovi mame čak i one građane koji su već završili s pripremama. Ukoliko nemate vremena za farbanje ili niste vični ukrašavanju, možete pazariti išarana jaja po ceni od 20 do 30 dinara.
Na Zelenjaku metež, buka, narod pazari po dva-tri kartona jaja, a prodavac Boro Kerkez jedva je ugrabio dva minuta za razgovor sa novinarom. Kaže da je ovih dana prodao jaja kao nikad do sad.
- Bela jaja od talijanske sorte kokoške mnogo bolje primaju boju, a cena i ukus su im isti kao i kod domaćih. Bela jaja iz godine u godinu postaju hit. Valjda se među domaćicama pročulo da su zahvalnija za farbanje, pa su mnogo traženija - priča Kerkez dok uslužuje mušteriju.
Uskrsu se zbog šarenih jaja, ali i zbog čokoladnih zeka, najviše raduju deca. Ova poslastica, u zavisnosti od veličine, na većini gradskih pijaca košta od 120 do 200 dinara, a vrećica sa malim čokoladnim jajima staje 70 dinara. Kesica farbe je pet dinara, a dovoljna je za deset jaja, dok ulični prodavci nude tri kesice za 10 dinara.
Ruska farba za kolače, koja se uz dodatak sirćeta može koristiti i za farbanje jaja, košta 20 dinara ili tri za 50, a može da ofarba čak 30 jaja. Samolepljive sličice koštaju od deset do 50 dinara, a "obuci jaje" 25 do 30. Veštačka trava, pogodna za dekoraciju korpica, košta oko 50 dinara, a korpice s pilićima su od 120 do 300 dinara. Veliki petao koji kukurikanjem privlači mušterije i najavljuje Uskrs staje 350 dinara.
Osim kokošjih jaja, koja staju sedam i osam dinara, baka Rada na Kalenić pijaci prodaje i guščja jaja i jaja morke iz Banata po ceni od 100 dinara. Oslikana guščja jaja iznose čak 150 dinara. Na ovoj tezgi mogu se naći i jaja plovke, za koja treba izdvojiti 20 dinara. I pored raznovrsne ponude prodaja ide slabo.
- Ove godine Uskrs je poranio, a guske i morke nose malo kasnije, pa je zato cena njihovih jaja veća u odnosu na prošlu godinu. Ipak, jaje morke veoma je tvrdo, pa se isplati uložiti u njega jer će u takmičenju u tucanju jajima sigurno odneti pobedu - kaže baka Rada.
Kristali su hit
Ove godine pravi hit su kristali koji će učiniti da jaja zasijaju punim sjajem. Kesica košta 20 dinara, a dovoljna je da desetak jaja učini šljaštećim. U sud sa jajima sipa se hladna voda, a zatim izruči sadržaj kesice i zagreva dok voda ne provri. Kada se jaja prosuše i ohlade, mogu se još ofarbati bojom i tako dobiti potpuni izgled. Za one kojima se sve ovo čini komplikovano mogu na Zelenjaku kupiti gotova kristalna jaja po ceni od 50 dinara. Jednobojno ofarbana jaja koštaju 20, a sa raznolikom šarom, nastalom uz pomoć voska ili raznolikog lišća i cveća, 30 dinara.
Posted: Sun Apr 08, 2007 5:21 pm
ĐE GA NAĐE?
U novom crnogorskom ustavu službeni jezik će se zvati srpsko-crnogorski ili crnogorsko-srpski
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007 ... 2007.shtml
ma mogli su da stave i crnski i gorski...
U novom crnogorskom ustavu službeni jezik će se zvati srpsko-crnogorski ili crnogorsko-srpski
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007 ... 2007.shtml
ma mogli su da stave i crnski i gorski...
Posted: Sun Apr 08, 2007 5:30 pm
RIZNICA
Projektili iz Drugog svetskog rata, mobilni telefoni, naočare, nakit, pa čak i zubne proteze samo su neke od dragocenosti koje se kriju na dnu Save i Dunava, priča za Kurir ronilac Rade Veselinović
Zaostali projektili iz Drugog svetskog rata, skupoceni mobilni telefoni, firmirane naočare za sunce, zlatan nakit, pa čak i zubne proteze samo su neke od dragocenosti koje se godinama talože na muljevitom dnu Save i Dunava. Ribolovci, kupači, šetači, splavari, a veoma često i oni koji se prvi put spuste na reku, nađu se bar jednom u situaciji da im neku od vrednih stvari proguta valovita reka. U većini slučajeva ljubitelji reka prežale gubitak, a retko ko se seti da u pomoć pozove iskusne ronioce. Jedan od najvičnijih u traganju za vrednostima je Rade Veselinović, koji je u svom dugogodišnjem poslu stekao ogromno iskustvo, ali i veštinu da u najtežim uslovima zaboravi na strah i pronađe izgubljeni predmet.
SKUPA OPREMA I ODRŽAVANJE
Veselinović dodaje da je u početku izlazio svima u susret i pomagao bez novčane naknade, ali je kasnije počeo da naplaćuje svoje usluge jer mora da plaća benzin i skupocenu opremu vrednu oko 3.500 evra.
- Odelo, boce, kompresori i mnogobrojna druga oprema, kao i kompjuter koji se nalazi na brodiću sa kog mi asistiraju, imajući u vidu da mi je prilikom potrage potrebna pomoć, koštaju mnogo. Svoje usluge naplaćujem tek toliko da pokrijem svoje troškove i nikad ne naplaćujem po ceni stvari koju vadim, već imam ustaljen cenovnik - kaže Rade.
- Još pre nego što su zaživeli splavovi na vodi, odlučio sam se za ovu neverovatnu pustolovinu i ne žalim zbog toga. Meni zaista nikad nije dosadno. Po otvaranju restorana i klubova na Savi i Dunavu, sve je više građana koji se nađu u rebusu pitajući se kako da dođu do novčanika, satova, prstenja, torbi i drugih ličnih stvari koje su nepažnjom ispustili u vodu. Najlakše skliznu mobilni telefoni, koje sam do sada izvadio preko stotinu, ali dešavalo se da neko padne u očaj, jer je izgubio ni manje ni više nego venčani prsten ili kodirani ključ od automobila ili pak protezu za zube - priča za Kurir pedesetšestogodišnji ronilac. - Tako je jednom prilikom starija gospođa hranila patke sa obale Dunava i, dok im je bacala hranu, burma joj je skliznula sa prsta i upala u reku. Onako očajna, uspela je da stupi u kontakt sa mnom i potraži pomoć. S obzirom na to da je vidljivost u vodi smanjena i da se dalje od pet metara ne vidi ni prst pred okom, pogotovo na proleće, jer se velike količine mulja sa obala slivaju u reku, bilo je veoma teško pronaći majušni prsten. U takvim slučajevima oslanjam se isključivo na dodir i na osećaj koji sam razvio tokom dugogodišnje potrage za izgubljenim stvarima, jer ne pomaže čak ni svetlost baterijske lampe.
Veselinović dalje kaže da mu na ovim specifičnim zadacima najveći problem predstavlja krš koji leži na dnu reka, među kojim pokatkad pronađe i zalutale projektile iz Drugog svetskog rata.
- Zahvaljujući poslu kojim se bavim iz hobija, stekao sam i neku vrstu šestog čula, koje mi daje signal za opasnost. Tako i u mrklom mraku znam dokle smem da idem i koja mesta bi trebalo da izbegavam. Strah je neizbežan, ali se maksimalno trudim da ga izbacim iz sebe, pa tek posle obavljenog posla sebi dozvoljavam taj luksuz. Ukoliko dođe do panike, dalje sledi blokada, a kada ste 20 metara pod vodom i prekine vam se dovod vazduha, to nikako ne smete sebi da dozvolite. Tek kada izronim i nađem se na obali, shvatim u kakvoj sam opasnosti bio.
Traganje za izgubljenim stvarima može da potraje i po nekoliko dana, a Veselinović kaže da tada doživljava najveći izazov. U čak 90 posto slučajeva ovaj iskusni ronilac odgovori zadatku. Kaže: "Uspeh je gotovo zagarantovan!" Izvlačio je i potopljene automobile, "rolekse" vredne 10.000 evra i preronio na stotine kilometara rečnog toka.
Projektili iz Drugog svetskog rata, mobilni telefoni, naočare, nakit, pa čak i zubne proteze samo su neke od dragocenosti koje se kriju na dnu Save i Dunava, priča za Kurir ronilac Rade Veselinović
Zaostali projektili iz Drugog svetskog rata, skupoceni mobilni telefoni, firmirane naočare za sunce, zlatan nakit, pa čak i zubne proteze samo su neke od dragocenosti koje se godinama talože na muljevitom dnu Save i Dunava. Ribolovci, kupači, šetači, splavari, a veoma često i oni koji se prvi put spuste na reku, nađu se bar jednom u situaciji da im neku od vrednih stvari proguta valovita reka. U većini slučajeva ljubitelji reka prežale gubitak, a retko ko se seti da u pomoć pozove iskusne ronioce. Jedan od najvičnijih u traganju za vrednostima je Rade Veselinović, koji je u svom dugogodišnjem poslu stekao ogromno iskustvo, ali i veštinu da u najtežim uslovima zaboravi na strah i pronađe izgubljeni predmet.
SKUPA OPREMA I ODRŽAVANJE
Veselinović dodaje da je u početku izlazio svima u susret i pomagao bez novčane naknade, ali je kasnije počeo da naplaćuje svoje usluge jer mora da plaća benzin i skupocenu opremu vrednu oko 3.500 evra.
- Odelo, boce, kompresori i mnogobrojna druga oprema, kao i kompjuter koji se nalazi na brodiću sa kog mi asistiraju, imajući u vidu da mi je prilikom potrage potrebna pomoć, koštaju mnogo. Svoje usluge naplaćujem tek toliko da pokrijem svoje troškove i nikad ne naplaćujem po ceni stvari koju vadim, već imam ustaljen cenovnik - kaže Rade.
- Još pre nego što su zaživeli splavovi na vodi, odlučio sam se za ovu neverovatnu pustolovinu i ne žalim zbog toga. Meni zaista nikad nije dosadno. Po otvaranju restorana i klubova na Savi i Dunavu, sve je više građana koji se nađu u rebusu pitajući se kako da dođu do novčanika, satova, prstenja, torbi i drugih ličnih stvari koje su nepažnjom ispustili u vodu. Najlakše skliznu mobilni telefoni, koje sam do sada izvadio preko stotinu, ali dešavalo se da neko padne u očaj, jer je izgubio ni manje ni više nego venčani prsten ili kodirani ključ od automobila ili pak protezu za zube - priča za Kurir pedesetšestogodišnji ronilac. - Tako je jednom prilikom starija gospođa hranila patke sa obale Dunava i, dok im je bacala hranu, burma joj je skliznula sa prsta i upala u reku. Onako očajna, uspela je da stupi u kontakt sa mnom i potraži pomoć. S obzirom na to da je vidljivost u vodi smanjena i da se dalje od pet metara ne vidi ni prst pred okom, pogotovo na proleće, jer se velike količine mulja sa obala slivaju u reku, bilo je veoma teško pronaći majušni prsten. U takvim slučajevima oslanjam se isključivo na dodir i na osećaj koji sam razvio tokom dugogodišnje potrage za izgubljenim stvarima, jer ne pomaže čak ni svetlost baterijske lampe.
Veselinović dalje kaže da mu na ovim specifičnim zadacima najveći problem predstavlja krš koji leži na dnu reka, među kojim pokatkad pronađe i zalutale projektile iz Drugog svetskog rata.
- Zahvaljujući poslu kojim se bavim iz hobija, stekao sam i neku vrstu šestog čula, koje mi daje signal za opasnost. Tako i u mrklom mraku znam dokle smem da idem i koja mesta bi trebalo da izbegavam. Strah je neizbežan, ali se maksimalno trudim da ga izbacim iz sebe, pa tek posle obavljenog posla sebi dozvoljavam taj luksuz. Ukoliko dođe do panike, dalje sledi blokada, a kada ste 20 metara pod vodom i prekine vam se dovod vazduha, to nikako ne smete sebi da dozvolite. Tek kada izronim i nađem se na obali, shvatim u kakvoj sam opasnosti bio.
Traganje za izgubljenim stvarima može da potraje i po nekoliko dana, a Veselinović kaže da tada doživljava najveći izazov. U čak 90 posto slučajeva ovaj iskusni ronilac odgovori zadatku. Kaže: "Uspeh je gotovo zagarantovan!" Izvlačio je i potopljene automobile, "rolekse" vredne 10.000 evra i preronio na stotine kilometara rečnog toka.