Časopis "Plavo-beli"

Sve vezano za klubove OSD Beograda
Post Reply
User avatar
Usamljeni hashishar
ken vi touk abaut d biznis...
Posts: 6179
Joined: Tue Dec 27, 2005 2:10 am
Location: Kasha
Contact:

Časopis "Plavo-beli"

Post by Usamljeni hashishar »

АЈМО ПЛАВО-БЕЛИ !!!

Image

Публика Омладинског спортског друштва Београд некада је пунила редом трибине арена у којима су плаво-бели спортисти војевали највеће битке за грб и славу града чије име с поносом носе. Наравно, мечеви наше фудбалске секције су били најпосећенији, јер је фудбал одувек био у центру пажње, али треба истаћи и да су кошаркашка секција, па и рукометна, привлачиле у поменутом периоду пажњу Београђана.

Фудбал је одувек био на првом месту, како код Београђана, тако и навијача из унутрашњости, који нису штедели новац да путују и по неколико дана како би гледали своје плаво-беле љубимце. Највећу посету на нашем Омладинском стадиону, клуб је бележио током 60-их, 70-их и 80-их година, које су уједно и период наших највећих послератних успеха.

Четири купа Југославије (1953, 55, 62, 66), као и полуфинале Купа Купова 1962. чиниле су ОФК Београд једним од најпопуларнијих спортских колектива у тадашњој СФРЈ. Посебно те европске сезоне, 1962/63, када нас је славни лондонски Тотенхем елиминисао у полуфиналу Купа победника Купова, драли смо редом Хале (Немачка), Портдаун (Северна Ирска), Наполи (Италија), а трибине Омладинског стадиона биле дупке пуне. У пар наврата дешавало се да трибине не могу да приме све који су желели да уђу па је публика пробијала заштитну ограду и седела на атлеткој стази.

Слична, велика посета бележена је и у наредним европским сезонама, када су „романтичари“ поново харали Европом, и у тадашњим такмичењима редом побеђивали Јувентус, Болоњу, Бајерн из Минхена...

Многи памте и пуне трибине током 1968, када су Драгослав Шекуларац и Милош Милутиновић играли за наш клуб, пред сам крај својих славних каријера. Препричава се да је тада на Омладинском стадиону било и до 30.000 људи по мечу, да су људи ван стадиона пратили мечеве (неки се пели и на дрвеће), а да је колона навијача досезала чак до Вуковог споменика.

Били су то свакако славни дани, које је ратни вихор 90-их потпуно однео. Још тада је београдска фудбалска публика заборавила свој ОФК, а то стање се одржало до дан данас, када на жалост, наш стадион и даље има једну од најмањих посета у лиги. Ипак, надамо се да ће пре свега групи ентузијаста која се бори за повратак вердности некадашњег ОФК Београда и публике успети да посебним акцијама омасови посету и повратак Београђана свом клубу.

Једна од највећих личности југословенске кошарке Радивој Кораћ, који је био најзаслужнији за серију трофеја које су плаво-бели баскеташи освајали крајем 50-их и почетком 60-их година прошлога века, био је главни разлог због кога су београдски љубитељи „магичне игре“ хрлили на Ташмајдан, Калемегдан, а касније и Жућкову Авлију, како би уживали у играма ОКК Београда.

Наш клуб је тада „драо“ све редом, широм СФРЈ је био без премца, а предводио нас је као тренер славни Бора Станковић. Била је то идеална комбинација, магичног Кораћа и мудрог Чика Боре која се посебно исказала на међународној сцени, у Купу Европе, у
сезони 1958/59 када смо догурали до полуфинала. „Клонфери“ су тада на свом звезданом путу ломили у европским оквирима тада јако моћни атински АЕК и француски Шарвил, да би на претпоследњем степенику на кош разлику изгубили од софијског Академика.

Ипак, из тих дана остају нам сјајне фотографије и сећење како је стадион Ташмајдан био препун београдске публике, која је бодрила свој ОКК Београд. Период успеха, међутим, није дуго трајао, ОКК је испадао из савезног ранга, а то је одвлачило публику од клуба и смањивало посету. Ни данас кошаркашка секција не може, на жалост, да привуче више публике, утакмице посећује око 500 људи, али постоје назнаке да би у договору са једним од покровитеља, Скупштином општине Палилула, поново могла да се покрене акција за омасовљење публике и долазак на утакмице ОКК Београда. Верујемо да ће то бити случај и да ће хала „Пионир“ једнога дана поново бити пуна, а наш клуб који има потенцијал, угледни европски колектив.

Када је у питању рукометна секција, исто јако успешна у оквиру плаво-беле породице треба истаћи да њу данас чини само женски клуб, пошто је мушки расформиран 1962. године. Занимљиво, те године је још једна легенда српског спорта, професор Јездимир Станковић, прешао са кормила мушког на кормило женског тима и са њим освојио титулу и чак шест купова. Тих година ОРК Београд је мечеве играо на старом бетонском терену, који данас више не постоји, а на његовом месту, иза јужне трибине, сада је Омладински тениски клуб Београд. Па ипак, многи сведоци тога времена сећају се да је утакмице наших дама пратило и до 3.000 људи, што је незамисливо за услове данашњег рукомета у Србији.

На жалост, данашње мечеве ОРК Београда у Спортском центру „Вождовац“ на Бањици гледа тек око 100-ак људи, махом пријатеља и рођака наших играчица, што говори о паду популарности овог некада врло гледаног спорта.

На жалост, ни остали клубови нашег спортског друштва не могу се похвалити бољом посетом, али они и немају за чиме да жале, пошто ни у прошлости нису имали посету у великим оквирима. Па, ипак, заслужују све честитке, јер су и у оно аматерско време (које на жалост и данас траје), постизали вредне резултате, а нама свима, којима је плаво-бела боја при срцу остаје да се надамо да ће мечеви свих секција Омладинског спортског друштва Београд, поново бити посећени онако како доликује клубу који у свом имену и на грбу носи назив и симбол града из кога потиче - нашег БЕОГРАДА!

User avatar
NeVla
junior
junior
Posts: 351
Joined: Sat Aug 27, 2011 7:04 pm
Location: KaraBUrma

Re: Časopis "Plavo-beli"

Post by NeVla »

svaka casta za tekst...
http://youtu.be/5IRjYqmEg50
BEOGRADSKI PLAVI !!!

Post Reply